Putovanje Kroz Sunčev Sistem - Uran

Planeta Uran. Izvor: JPL/NASA

Uran je teleskopom otkrio Vilijam Heršel 1781. godine. On je na granici vidljivosti golim okom, a njegov plavičasto-zeleni disk nema posebnih karakteristika. Među planetama se ističe po tome što njegova osa rotacije leži u ravni ekliptike, na osnovu čega se pretpostavlja da je možda pretrpeo katastrofalni sudar sa nekim drugim telom. Uran ima oko četiri puta veći prečnik od Zemlje.

Uporedan prikaz Zemlje i Urana. Izvor: Wikimedia

Atmosfera

Atmosfera Urana sastoji se od vodonika (84%), helijuma (13%) i metana (3%). Temperatura u gornjoj atmosferi iznosi oko 60 Kelvina(~ -215 °C), na kojoj se vodonik i metan kondenzuju, pa nastaju oblaci od kristala leda. Metan je zapravo i razlog Uranove plavo-zelene boje - apsorbuje žutu i crvenu svetlost. Slabo vidljivi oblaci, odnosno jednoličan izgled planete kada posmatramo sa Zemlje ukazuje na postojanje jakih vetrova koji duvaju brzinama od 200 do 500 km/h

Sastav Urana. Izvor: Wikimedia

Smatra se da ima čvrsto jezgro od gvožđa i silicijuma, veličine Zemlje. U unutrašnjosti pritisak nije dovoljan da se proizvede metalni vodonik kao kod Jupitera i Saturna, ali ipak, Uran ima magnetno polje jačine Zemljinog - njegovo poreklo nije baš najjasnije. Nema unutrašnje izvore toplote.

Uran ima sistem prstenova koji su otkriveni 1977. godine prilikom merenja njegovog prečnika. Nasuprot Saturnovim, Uranovi prstenovi su tanki i tamni. Čine ih čestice dimenzija oko 1m, veoma male refleksije, njihov albedo iznosi oko 1%.

Uranovi sateliti. Izvor: Wikimedia

Do sada znamo za ukupno 27 Uranovih satelita. Prilikom prolaska Voyager-a 1986. godine ustanovljeno je da Uran ima 15 satelita koji se kreću u njegovoj ekvatorskoj ravni, tj. normalno na ravan Sunčevog sistema i svi su plimskim silama sinhronizovani sa rotacijom Urana. Pet je moguće posmatrati sa Zemlje.
Titania i Oberon su najveći i približno istog prečnika - oko 1600km. Ariel i Umbriel imaju dimenzije od oko 1160km, a Miranda oko 500km. Ostali sateliti su manji od 100km u prečniku. Svi imaju nizak albedo i sastoje od prljavog leda, srednje gustine oko 1500 kg/m³.

Za kraj ostavljam na vama da odslušate jednu od Heršelovih simfonija.

Literatura:

1. NASA
2. Olga Atancković, Opšta Astrofizika
3. Wikimedia commons
4. UCL Mathematical & Physical Sciences
5. JPL/NASA

---

Prethodni tekstovi o Sunčevom sistemu: Sunčev sistem, Merkur, Venera, Zemlja, Mesec, Mars, Jupiter, Saturn